Obicni dani na reci

Običnost je teško definisati, ona je nalik ključevima. Ne možeš bilo koju običnost gurnuti u bilo koji život.

Nekome je šetnja pored reke još jedna u nizu i koliko sutra će zaboraviti da je seo na drvenu klupu i na njoj pročitao urezana nekakva imena, i simbole koji pokazuju relaciju izmedju vlasnika tih imena.

A neko živi tako da bi mu jedna ovakva šetnja bila toliko neobična, da bi je doživeo kao konačno ostvaren životni cilj. Prema takvima smo naročito racionalni u svakom smislu.

Mnogi ovuda prolaze i razmišljaju, a samo poneki shvataju.